Spremi omiljenu šoljicu
Hej, uzmi kafu, čaj ili ono što te greje, jer ovo je pismo za tebe.
Sad kad smo već pošteno zagazili u jesen, primećujem kako se sve umirije, ali ujedno kao i da je počelo da pucketa od nekakve čudne energije. Kao da lišće i vetar mogu da progovore, zar ne?
Blog je mrtav?
Svi pričaju da je blog mrtav. Da treba da se selim na neku drugu platformu, ali to nije za mene. Ne volim pravila, ne volim da me neko požuruje.
Još u doba dok smo živeli u Africi i živeli život pun avantura, dobila sam predloge da pokrenem blog. Nisam tad, nego tek mnogo godina kasnije.
Ako bih radila protiv svojih osećaja, to bi značilo da ne slušam sebe. A ja sebe, baš volim.
Pišem kad osetim. Kod mene je uvek kad osetim ~ sve, oduvek bilo.
Kad mi ono unutrašnje zvono poruči ~ hajde, ispričaj nešto.
I evo me, pišem ti.
Pitam te: kako si, ali stvarno? Šta ti radi ova jesen? Kako se osećaš dok gledaš kako se drveće boji u narandžasto?
Leto me je izmorilo, jesen me grli
Ovo leto je bilo… uf, kao da me je iscedilo. Vrućina, vrelina, gužve ~ sve super, ali dosta je. Juče sam ćaskala s jednom drugaricom i rekla: „Iju, jesen mi je falila, nisam ni znala koliko.“ Ovde u Nemačkoj, gde živim, raspust je počeo. Kuća je puna dece, haos je svuda, ali ja sam mirna. Nema žurbe, nema kašnjenja. Pečemo kolače (jer ako nema nečeg slatkog triput nedeljno, desiće maler, kletva koju sam upravo izmislila).
Slušamo jazz, skupljamo lišće, jedemo voće, dišemo svežiji vazduh.
I osetim kako mw ova jesen me zove da stanem.
Da se zapitam: šta me čini srećnom? Gde osećam mir, a gde me nešto steže? Da li još jurim za stvarima koje treba da uradim ili sam naučila da usporim, bar malo? A ti, kako je kod tebe? Šta ti jesen svira?
Stvaram, pa sam dobro
Juče mi je stigla poruka u kojoj je pisalo: „Kako si?“ I znaš šta? Shvatila sam da sam dobro. Jer stvaram. Bilo da je to pisanje ovog pisma, mešenje kolača s decom, ili samo trenutak kad sedim s kafom i gledam lišće kako pada. Stvaranje je moj odgovor. Jesen mi daje taj prostor, kao nekakkav šator, da budem ja, da se vratim sebi.
Zato te pitam, baš tebe: kako si? Šta te ova jesen tera da radiš? Da li stvaraš nešto – pišeš, šetaš, praviš nešto rukama ili samo pustiš misli da lutaju? To je tvoj odgovor na „Kako si?“. Jer kad stvaraš, ti si tu, živa, svoja.
Hajde, pričaj
Jesen je tu da nas podseti: uspori, slušaj sebe.
Uzmi olovku, četkicu i boje, brašno ili samo šolju nečeg toplog. Stvaraj. Oslušni. A onda mi ispričaj ~ šta te ova jesen inspiriše da radiš? Šta je tvoj način da kažeš: „Dobro sam“?
Mahogrl uz šolju toplog kakaa,
Jovana 🍂
