Pozivnica

Volela bih da je ovo pozivnica za druženje. Da je trenutno neko lepršavo doba godine i da pozovem sve one koji su slobodni u srcu da dodju do Beograda da se družimo i pričamo. Naravno i da jedemo kolače, pijemo kafu, smejemo se i mirišemo lakoću.

(Iskreno, ovo mi je želja za leto).

Medjutim, trenutno je zima. Ja se nalazim u Nemačkoj, a mnoge od vas po različitim gradovima Evrope.
Vrlo dobro znam šta se dogadja u Srbiji i zaista sam u poslednja tri meseca osećala smenu različitih emocija.

Tugu. Bes. Ljutnju. Nadu. Optimizam. Tugu. Ranjeno srce.
Stanje ne-znam-kako-se-ovo-zove-i-da-li-će-ikad-biti-drugačije-jer-kod-nas-je-uvek-repriza-nešto-kao-serija-Bolji-život.
Pa onda mir, jer umem da napravim svoj bubble iako se u mehuriću od sapunice ne živi, ali…

U tim raznim stanjima osećala sam da se mučim sa emocijama. Čak i kad sam imala
prave razloge za radost i sreću i slavlje, imala sam utisak da bi trebalo nekome da objasnim kako se tačno osećam.

I zato, odlučila sam da pozovem sve one koji su možda  zbunjeni ili zaglavljeni ili jednostavno dobro, da se pridruže besplatnoj grupi pisanja za negovanje inspiracije – Poziv(nica).

Poziv(nica) kao pomoć.
Poziv(nica) kao radovanje.
Poziv(nica)kao podrška.
Poziv(nica) kao hajde, pruži sebi priliku i mogućnost da pišeš i rasteretiš dušu.
Jer smeš.
I zaslužuješ.
I jer verujem da svako od nas nosi u sebi bar jednu priču, a životi su nam deo zajedničke velike knjige.

O početku i trajanju i svim ostalim detaljima, obavestiću vas uskoro na mom Instagram profilu.