Ponekad se pitam – ko su bile žene pre mene?
One koje su hodale istim tlom, radile istim rukama, volele i plakale, sanjale i ćutale, mnogo pre nego što sam ja udahnula svoj put.
Njihove senke su u mom osmehu, u mojoj nesigurnosti, u borbama i u hrabrosti.
Letos sam bila u istim ovakvim mislima i napisala sam pesmu, delim je nastavku:
pitam se, ko su te žene…
pre mene su živele žene
tako uporno,
tako snažno,
da danas postojim ja.
pitam se čemu su se radovale,
da li su se smejale glasno
ili su imale osmeh mona lize
koji niko ne vidi.
da li su pokazivale osećanja
ili su zbog toga
želeli da ih spale na lomači.
da li su uživale u slastima života
ili su pod suknjama krile
neke tajne svetove.
da li su glumile
ili su se hranile ljubavlju.
možda su krišile zavete života
i ljubile druge ~ krišom, lebdeći.
da li su čuvale kosu pod maramama
u polju,
dok su bile osuðivane pogledom.
da li su mlekom davale snagu
i nežnost,
ili su je krile pod rebrima,
za sebe.
da li su umele da pišu pisma koja niko nikad nije pročitao,
ili su pevale pesme dok mese hleb, kao molitvu.
ko im je krpio dušu?
gde su krile suze?
koliko su čekale?
da li su dočekale?
da li su ponekad poželele
da nestanu ~ ili da se rode opet,
negde gde mogu da budu samo svoje i ničije više.
sa kojim su ih željama
ispratili u drugi svet?
šta su ponele sa sobom,
a šta ostavile u meni?
danas ja postojim,
iz(a) njih.
Svaki put mad je pročitam naglas, imam osećaj kao da ih dozivam – sve one koje su postojale pre mene. Kao da me posmatraju iz kuhinje, spavaće sobe, dok filuju torte i serviraju ručkove…i klimaju glavom, potvrđujući mi da se njihova snaga pretače u mene.
Možda nikada neću doznati sva njihova imena, možda nikada neću saznati njihove priče do kraja. Ali osećam ih u sebi, nekim danima mnogo jače.
U načinu na koji brinem, u tome kako volim, u načinu na koji tragam za sobom i slobodom.
Ja sam njihov nastavak, ja sam deo njihovog odgovora.
I kao što one žive u meni, i ja ću ostaviti trag u onima koje tek dolaze.
Nije li to veličanstveno, kad osetimo i prepoznamo?
Kako se ti osećaš kad pomisliš na sve one generacije žena pre Tebe?
Do sutra,
Grlomah,
Jovana 🍂
